Bosnia&Syria – Women organising for change

Izveštaj sa susreta aktivistkinja

Žene se organizuju za promjene u Siriji i  Bosni i Hercegovini

Sarajevo, 9 – 14 Februar, 2014

lepa mladjenović & nela pamuković

Na inicijativu najstarije ženske mirovne organizacije WILPF – Ženske međunarodne lige za mir i slobode, sa sedištem u Ženevi, prošle godine započeo je trogodišnji proces susreta aktivistkinja koje rade na podršci ženama u ratnim i mirovnim procesima iz Sirije, sa aktivistkinjama iz Bosne i Hercegovine.[1]  Oko osamdeset aktivistkinja učestvovalo je na ovom trećem, intenzivnom susretu (25 iz Sirije, 45 iz BiH, 10tak iz inostranstva).   Tokom pet dana razmenjeno je mnogo iskustava sa obe strane uz burne reakcije, emocije, diskusije, večernje pesme igre, suze i smeh.  Ključni zaključak je da je ovo odličan model –  da bi aktivistkinje iz svakog ratnog područja trebalo sastati sa aktivistkinjama iz nekog drugog područja gdje je rat već završen kako bi zajedno, sa različitih pozicija, ’tu i sad’ i ’15 godina kasnije’, imale šansu da govore o ratu i miru.

1 fotka

 Uvod o BiH i Siriji

B&H. Rat u Bosni i Hercegovini od 1992 do 1996 prouzrokovao je oko 98.000 ubijenih za koje postoji dokumentacija,[2] oko 2,2  miliona raseljenih i izbeglih od ukupno 4,3 miliona stanovnika u BiH 1991.  U ratu su isto tako muškarci počinili više hiljada seksualnih zločina za koje je do sada oko 100 muškaraca osudjeno na svim ratnim tribunalima za terioriju Jugoslavije.  Treba imati u vidu da su to prvih 100 osudjenika za zločin seksualnog nasilja u ratu, u svetu.  Do rata u Bosni i Hercegovini i Ruandi nije bilo presuda za ovaj ratni zločin.

Ženske organizacije nastajale su za vreme i posle rata u podršku ženama koje su preživele ratna nasilja u svim gradovima – a, saradnja aktivistica u BiH odličan je primer solidarnosti uprkos nacionalnih granica.  Prisutne su govorile iz velikog iskustva o kampanjama, koalicijama, odnosu prema nacionalističkim strankama, posle-ratnoj politici, iz znanja o traumi rata,  o direktnoj podršci ’iz srca koje brine o drugoj’ kako je jedna učesnica rekla.  Jedan od velikih uspeha BiH ženskog aktivizma je zajednička kampanja za zakon za kompenzaciju ženama civilnim žrtvama rata koje su preživele seksualno nasilje u ratu.  Taj zakon, usvojen 2007  – koji se odnosi samo na deo Federacije BiH, a kojeg već godinama Republika Srpska neće da usvoji –  jedinstven je i prvi takav zakon u istoriji.  Simboličnom mesečnom kompenzacijom država validira da je silovanja u ratu bilo, da je seksulno nasilje zločin protiv čovečnosti koji se tiče društva i države.

Sirija.  Rat u Siriji započeo je 15 marta 2011 zapravo revoltom gradjanki i građana nazvanim  Revolucijom u doba Arapskog proljeća.   Protesti su bili usmereni protiv 40 godišnjeg režima  porodice Asad, i po rečima aktivistica puno žena je po prvu put izašlo na ulice sa novim vizijama i novom  snagom.  Ali, nakon toga, Asadova vojska je započela nasilno se suprostavljati mirnim protestima, koji  su prerasli u rat između pro Asadovih pristalica i pobunjenika. Pretpostavka je da do februara 2014 ima oko 100,000 ubijenih, oko 3 miliona raseljenih unutar Sirije i oko 2 miliona izbeglica, u zemlji sa oko 23 miliona stanovnika – a, dva Mirovna pregovora u Ženevi nisu donela kraj rata u Siriji.  Nove ženske organizacije osnovane su u poslednjih par godina da bi se bavile temama ratnog nasilja nad ženama, izbeglima, siromaštvom i da bi zastupale pravdu za žene.

2 fotka

Razgovori

U ovih pet dana konstruktivnih razgovora od kojih su neki bili usmjereni na političku krizu i zaustalvjanje rata, a neki duboko intimni, aktivistice su analizirale tri fundametnalne teme za stvaranje mira:  učestvovanje žena u mirovnim procesima, nasilje nad ženama i pravda za žene.

Pitanje koje su aktivistice iz Sirije postavljale nama, a koje je neke od nas dublje dotaklo bilo je:  Sa ovim znanjem sada šta biste uradile drugačije onda?  Prvi odgovor većine bio je DEJTONSKI  MIROVNI UGOVOR –  ’Jedan:  insistirale bi da žene budu u mirovnim pregovorima, Dva:  stavile bi klauzulu da se Dejtonski sporazum poslije 3 ili 5 godina mora revidirati.“   Još jedna tema iskrsla po tom pitanju je BRIGA O SEBI:  „Kad je rat počeo nismo umjele da se brinemo o sebi, sve smo radile u isto vrijeme, slabo smo spavale, čak nas je bilo sramota da se brinemo o sebi kad druge žene pate.“

Ova konferencija je pokazala da je feministička etika brige napravila još jedan korak od istorijske konferencije Odbrana braniteljki u Sri Lanki, 2005[3].  Organizatorke su posebno angažovale četiri ekspertkinje za telo koje su u istom hotelu radile sa aktivisticama — kroz masaže, indivudalne i grupne telesne vežbe u bazenu ili sauni.  Njihov rad je bio od neprocenjive vrednosti, oko 40 žena dnevno su imale šansu da se povežu sa telom i da prihvate da je etika brige integralni deo aktivizma.

Na konferenciji je diskutovano puno tema: kako osnažiti žene da budu deo mirovnog procesa, kako se organizovati protiv tabua seksualnog nasilja, šta je tranziciona pravda dok granate fijuču?

Jedna od dilema medju aktivisticama Sirije bila je: Kako nazvati rat? Sektaški, gradjanski?  Nije bilo konsensusa, jer su neke od aktivistica insistirale da ovo nije rat izmedju građana, svakako ne između sekti, nego izmedju vojski.

Jedna od važnih tema medju aktivisticama Sirije je mnogo načina na koje režim koristi žene za svoje interese.  Najrasprostranjeniji su razni oblici ucenjivanja muškaraca suprotne vojske preko njihovih žena.  To znači hapšenje, kidnapovanje žena i dece, seksualno ucenjivanje žena, izgladnjivanje žena i dece u kvartovima ili okupiranim četvrtima grada radi ucenjivanja njihovih muškaraca.  U početku je to radila samo Asadova vojska, ali po rečima nekih od aktivistica, i neki od pobunjenika koriste iste metode.

Sirijke su rekle da je revolucija pokrenula žene iz dugog ćutanja, i da su se mnoge žene pojavile na ulicama aktivne u zahtevima za svoja prava 2011. Vojne intervencije su smakle mesto žena ponovo na marginu, jer su žene insistirale na ne-nasilnim metodama rešavanja konflikta.  Pored toga islamski fundamentalizam u mnogim gradovima je uveo šerijatske zakone, tako da su marame postale obaveza.  Starije aktivistice nisu nosile marame.   Svima njima  konferencija je otvorila ideje za nove akcije, bile su podstaknute velikim brojem aktivistica iz Bosne i Hercegovine, činjenicom da su preživele rat, žive i zdrave, i sa puno podrške aktivisticama iz Sirije.

U završnom krugu prepune utisaka, jedna aktivistica iz Sirije rekla je “Ovo je prvi put da neko van Sirije razume procese i teškoće kroz koje ja prolazim.  Osjećam povezanost sa vama i podršku.   Žene iz Bosne i Hercegovine su dokaz da život poslije strahota rata ima nastavak i da treba da nastavimo na vašim iskustvima.“

3 fotka

Još utisaka

Organizatorke su očigledno inspirisane feministčkom politikom bile podržavajuće za razne teme i otvorene za procese.  Konferencija je bila tako planirana  da smo u plenarnoj sali sedele za stolovima kao u kafiću što je dalo predivnu poruku opuštenosti i blizine.  Dalje,  svako jutro bilo je sat vremena da BiH aktivistice održe svoj sastanak, a Sirijke svoj, kako bi se timski pripremile za novi dan i proradile prethodni.  Na programu su pre podne su bili paneli, a popodne rade grupe.  Odlična organizacija dana.  A tokom rada žene su upadale u saune i na masaže.  Bravo!  Sve vreme konferencije išli su protesti u Sarajevu, te su zbog toga mlade aktivistice iz Sarajeva neprekidno bile na Twiteru i Face-u, a prisutne feministice pripremale su zahteve ženske mreže za Plenum gradjanki i gradjana Sarajeva i još nekih gradova[4].

Dah nade

Živost govora tih dana u novom hotelu ‘Sarajevo’, prema Ilidži, podstakla su eho rečenice prijateljice feministice Vesne Kesić, Žene imaju hiljadu načina da prežive.  Fascinantna je bila energija aktivistica iz Sirije, koje su ustajale uzimale mikrofon, pričale, pitale, tumačile, diskutovale, koje su nam rekle da su morale da stave marame, da se prilagode jako striktnim patrijahalnim zakonima na hetero-vernost jedom mužu, na udaje zbog miraza kojim će se mnogobrojna gladna porodica prehraniti, koje su nas zamislile pitanjem, ‘Da li su kod vas muškarci ikada ženili žene koje su preživjele seksualno nasilje u ratu?’.   Dok se same bore sa patrarijahatom u sebi, da li je poljubiti muškarca pre braka ne-moralno, a do poljubiti ženu nismo mogle stići.  U svemu tome u ovom susretu imale smo odlično tlo za uvećavanje samopouzdanja, podršku jedna druge da sanjamo o novom svetu, da vežbamo pregovaranje i sa državom budemo na Dobar dan, da demistifikujemo institucije kao što je UN, ili EU, donatore ili provokatore, jer oni nisu zasnovani ni na kakvim feministčkim principima već u ratnim zonama najčešće podržavaju nacionalističke i fundamentalističke centre moći. Da se podstaknemo da sredimo pravni sistem kako bi on reflektovao iskustva žena, umesto što diskriminiše.  Da insistiramo da udjemo u mirovne procese državnika, i kako smo rekle još Šezdesetosme, da tražimo nemoguće.

Poslije, od jedna od nas dvije

Kad sam krenula nazad pomislila sam koliko je ženski pokret napredovao u ovih 20 godina.  Mi koje smo radile sa ženama koje su došle iz rata imale smo veliku podršku obzirom na blizinu Evrope, i feministički međunarodni pokret je zapravo sa svima nama puno napredovao.  Doneseni su istorijski zakoni o silovanju u ratu, UN pro-feminističke rezolucije, ima neprocenjivo više aktivističkog i akademskog znanja koje aktivisticama iz Sirije može biti od koristi.  Pakujem se i u trenutku se setim kako sam jedne od tih ratnih godina čekala na nekom evropskom aerodromu, a pored mene je slučajno sedela žena iz Bejruta.  Štrecnula sam se kad je ona to rekla i pitala je: “Vi u Libanu ste upravo izašli iz 15 godina rata, a ja sam u jednom, šta mi možete reći?”.  Ona se prilično zamislila i rekla mi, i danadanas se sjećam, brojala je prstima:  “Tri stvari, jedna je da će isti ti koji su ubijali jedni druge nakon primirja morati da sede zajedno za istim stolom u novim parlamentima.  Drugo, da mir neće doći bez pritisaka od medjunarodne zajednice. I treće, izbeglice se neće vratiti, kao što smo se nadali.”

4 fotka

Autorice su feministice iz Zagreba i Beograda


[2] Istraživačko dokumentacioni centar BiH,   http://www.hrarchives.org/directory/name/g-k/idc-ba/

[3] Na prvoj konferenciji pod naslovom Women Human Rights Defenders, (Braniteljke ženskih ljudskih prava) u Kolombu, Šri Lanka, u organizaciji Koalicije od 25 ženskih i ljudskopravaških organizacija u svetu,  jedna od postavljenih tema, pored odbrane i zaštite braniteljki, je bila i Feministička etika brige braniteljki, na postulatu brige o drugima i o sebi u isto vreme,

http://www.defendingwomen-defendingrights.org/about.php

[4] http://protest.ba/v2/tag/sarajevo/

SY&BH_3

_____________________________________________________

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s