Solidarnost prema sebi i drugima Feministkinje lezbejke na studijskom putovanju povodom dodele Nagrade Ane Klajn Lepi Mladjenović 27 februar – 3 mart 2013 u Berlinu

Nakon mesec dana planiranja prvi susret za nas 22 feministkinje lezbejke bio je na beogradskom aerodromu.  Tu su nam se pridružile aktivistkinje iz Bosne i Hercegovine! Tri sata smo imale za sastanak, dogovore, logistiku, lez-ajvar i lez – planinski sir sa 1500m!.

aerodrom6

Energija je bila sjajna: lezbejke smo sa različitim istorijama, razlicitih etnickih imena, ne-Romkinje i Romkinje, sa invaliditetom i bez, iz manjih i velikih gradova, Niša, Prijepolja, Novog Sada, Zenice, Beograda, Sarajeva, neke iz bivših ratnih područja ili mesta anti-ratnog pokreta.

lesbenberatungU Berlinu tokom četiri dana program je trajao od ujutro do uveče. Upoznale smo se sa radom nekoliko značajnih feminističkih i lezbejskih organizacija. Evo kratkih informacija: Savetovalište za lezbejke ima konsultacije za lezbejke već 20 godina.  LesMigras radi podršku migrantkinjama – obe su zajedno u prostoru koji finansira gradska vlada i direktno rade protiv diskriminacije i nasilja. Dalje su nas čekala otvorena vrata Špinbodena – čuvene lezbejske arhive i biblioteke, koja obeležava 40 godina rada, a gde smo izmedju ostalog čule da je prvi lezbejski roman na nemačkom napisan 1919 godine!  Obišle smo radionice, zabavište i druge prostorije famozne  feminističke organizacije Šokofabrik. A u feminističkom zdravstvenom centru Savetovalište za lezbejke mnoge su kupile svoj prvi spekulum – spravicu za gledanje u vaginu.

berlin1

Sociološkinja Iris Vaksmut nam je priredila neverovatnu feminističko-aktivističku detektivsku turneju (’stopama  gospodjice Marpl’) kroz gradski kvart u kome je izmedju dva rata živelo puno lezbejki i gej muškaraca i gde su 20-tih godina XX veka postojali prvi lezbejski kafići.  Posetile smo Ženski ekomonski projekat – Vajbervirtšaft, kuću u kojoj su incijative žena u poslodavstvu.  Poslednji dan celo pre podne smo razgovarale sa  Radom Grubić koja je zajedno sa Luiz Bagramian, Jermenkom iz Irana pre 12 godina osnovala Interkulturel Centrum – sklonište za žene koje su preživele muško nasilje a migrantkinje su u Nemačkoj.  Gledale smo i film sa prićama žena migrantkinja koje su već izašle iz ovog skloništa, u kome je jedna od žena iz Libana, pre napuštanja muža, njemu rekla:  Kod tebe nisam u Nemačkoj nego u tvom stanu!

berlin2berlin4

Posetile smo tri važna spomenika žrtvama Holokausta:

Memorijal Romima i Sintima žrtvama nacizma sagradjen 2012, u obliku jezera, sa trouglom na sredini na kome se svaki dan stavlja jedan cvet.

Memorijal homoseksualcima gonjenim pod nacizmom, sagradjen 2008 u obliku čelične kocke u kojoj ima mali prozor kroz koji se mogu videti dva muškarca koji se ljube.

Memorijal Jevreja ubijenih pod Nacistima, sagradjen 2005, od 2,711 betonskih kocki, izmedju kuća u centru Berlina.  Vidi se jasno da su žrtve nacizma isto tako posledica političkih pregovaranja, da su memorijali nastajali u različita vremena, i da je memorijal Romima i Sintima podignut, posle nebrojenih poteškoća rasističkih osnova, tek prošle godine.

Za veče dodele Nagrade Ane Klajn, bile smo uzbudjene posebno kad smo videle prepunu salu  oko 250 ljudi, medju njima veliki broj Aninih pijateljica i mirovnih aktivistkinja. Pridružile su nam se i lezbejke iz Holandije, Francuske, Londona, takodje su tu bili i naši gej & hetero prijatelji iz Žena u crnom, sedam Žena u crnom iz Belgije. Prikazan je na početku kratak dokumentarni film o delu šarmantne Ane Klajn, neumorne borkinje za prava žena, u to doba retke lezbejke advokatkinje i političarke u Nemačkoj. Snaga i suze, dok je gledamo u filmu – toliko energije u njoj. Umrla je 2011. u svojoj 61. godini života. Na dan dodele nagrade sa njenim imenom je i njen rodjendan. Tako ona živi sada sa nama zauvek.

Za muziku je ove večeri bila zadužena lezbejka muzičarka koja živi u Berlinu, inače iz Beograda, Maloya Maloti. U jednom trenutku je zapevala omiljenu ljubavnu pesmu naše ekipe – Suada. To je za nas bio važan politički stav: najveći broj žrtava u ratovima na području Jugoslavije od strane srpskih okupatora su bile gradjanke i gradjani sa muslimanskim imenima iz Bosne i Hercegovine. Tako je ‘Suada’ ime koje simbolizuje žrtve rata: ime prve žene koja je ubijena u ratu u Bosni i Hercegovini je Suada Dilberović, studentkinja medicine koju je 5. aprila 1992.godine upucao snajperista Srbin iz BiH, na mostu u Sarajevu koji sada nosi njeno ime:

http://sh.wikipedia.org/wiki/Suada_Dilberovi%C4%87

Plešući i pevajući sve zajedno Suadu na nogama u prepunoj sali lezbejke sa Balkana su promenile klasičnu ceremoniju dodele nagrade:

http://www.youtube.com/watch?v=WN1w0oxo79o&feature=youtu.be

berlin5Barbara Unmusig, direktorka Hajnrih Bel Fondacije i Monika Hauzer, direktorka organizacije Medika Mondijale, koja je osnovala prvi ženski terapeutski centar u Bosni i Hercegovini za vreme rata su održale dirljive i inspirativne govore. Lepi Mladjenović je potom uručena nagrada i statua sa feminističkim znakom, posle čega je ona – odbivši da govori na bini, jer to nije „aktivističko mesto“, održala veličanstven i nadahnuti govor u kome nas je sve podsetila na gradjansku odgovornost za rat koji je za nama i na osnovni princip aktivizma – da nežno volimo sebe. Sa humorom i šarmom tokom svog govora u jednom trenutku se posebno zahvalila Barbari Binek, partnerki koja je sa Ane Klajn živela predivnih 28 godina zajedničkog života. Poklonila joj je malu saksiju sa žutim cvećem i nežno je zagrlila. Taj istorijski trenutak je čitavoj večeri dao lezbejski smisao.

berlin6

Dodeljivanje nagrade Lepi Mladjenović koju je sa imenom i delom odvažne borkinje Ane Klajn ona preuzela u ime feminističkog, lezbejskog i kvir pokreta na Balkanu, zauvek je obasjano mesto koje čine napori i rad mnogih aktivista i aktivistkinja zalažući se za ljubav i različitost na ovim našim prostorima.

Ponosimo se što smo bile svedokinje čina dodele nagrade, ona daje novu snagu, smisao i nadu feminističkom aktivizmu i lezbejkama.

Finansijski nas je za ovo putovanje Solidarnost prema sebi i drugima najviše podržala Fondacija Hajnrih Bel, zatim Kvinna till Kvinna, feministkinja lezbejka Roza Logar iz Beča i nekoliko pojedinki. Zahvaljujemo se svima od srca.

Sunčica Vučaj, Zorica Spasojević, Ana Zorbić

 

Fotografkinje: Marija Vuletić & Hristina Piskulidis

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s