Feministicka biografija ANE KLAJN 1950-2011

ane klajn

Borbena advokatica i strastvena političarka feministkinja koja se neumorno zalagala za ženska prava i prava lezbejki i gej  muškaraca

                     „Ona koja  želi da modernizuje društvo mora da računa na veoma teške uslove.“

Ane Klajn (Anne Klein) se rodila 2. marta, 1950. godine kao najmladja od troje dece u malom selu Korprih u oblasti Saar u Nemačkoj. Kao tinejdžerka, nadenula je sebi ime „Anuk“ i rado je pevušila pop pesme unaokolo. Njena porodica je poticala iz niže srednje klase.

Završila je Dilinger gimanziju, a potom je studirala prava na Univerzitetu u Saarbrukenu, koja je završila, kao i psihologiju, nešto kasnije u Berlinu. 1975. godine se seli u Berlin kako bi usavršavala pravnu praksu i istovremeno se priključuje feminističkom pokretu. Ubrzo je, sa ostalim aktivistkinjama osnovala prvo sklonište za žene, kao i  prvi u to vreme, feministički pravni centar za žene u berlinskoj četvrti Krojcberg. Smatrala je da je ženama u životu neophodna podrška advokatkinja. Na IV Letnjem univerzitetu u Berlinu 1978. godine je održala predavanje o pitanju antidiskriminacionog zakona kao neophodnosti koja se poriče u društvu. Upozoravala je pritom na bumerang efekat koji preti  ženama u vezi sa ovim zakonom: ako bi to bio samo zakon za žene, time bi one sebi dodelile marginalizovanu poziciju. Otuda se zalagala za to da antidiskriminacioni zakon važi za oba pola. Isticala je činjenicu da je zakon često u suprotnosti sa praksom i da se isti temelji isključivo na tumačenjima tužioca i sudija, a koja su uglavnom – mizogina. Zato je radije pozivala na aktivizam, demonstracije i odbacivanje patrijarhalnih struktura vlasti: „Promena u svesti je ta koja može da nam pomogne, a ne samo neki novi zakon.

Diplomirala je 1978. godine i odmah pokrenula advokatsku kancelariju koja je bila specijalizovana za oblast ženskih prava. Tom prilikom je jasna u svom stavu: zastupa samo žene, uprkos prigovoru Advokatske komore koja je mišljenja da advokati u principu, profesionalno treba da predstavljaju sve. („Kao advokatkinja, želim da budem na strani žena.“)

Potom je otpočela političku karijeru. U periodu od 1982-85. godine je radila kao istraživačica saradnica u Donjem domu nemačkog parlamenta (Bundestag) u Bonu u partiji Zelenih zajedno sa istaknutim nemačkim političarkama poput Petre Keli (Petra Kelly), Antje Volmer (Antje Vollmer) i Kriste Nikels (Christa Nickels).

1983. godine, kada je Partija Zelenih prvi put ušla u Bundestag, Ane Klajn je postala aktivna u radu Parlamenta radeći kao saradnica u radnoj grupi na temu „Žene, anti-diskriminacija i socijalna pitanja“. Sa koleginicama je u ko-autorstvu napisala prvi nacrt antidiskriminacionog zakona koji je u godinama koje slede bio doradjen i konačno podnet parlamentu na usvajanje. Inače, nacrt zakona o inkriminisanju silovanja u braku takodje potiče od ovog zakona – Ane Klajn neće ni znati u to vreme da će se taj istorijski čin za žene za 20 godina zaista i dogoditi –  i da će biti usvojen u Bundestagu 2005. godine. Za nju je u ovom radu najvažniji cij bio da usidri feminističke pozicije u zelenoj politici i da podrži politički aktivne žene.

Zalagala se, izmedju ostalog i za to da postoji političko upravljačko telo političke partije koju bi činile samo žene, ali joj je bilo i jasno da na svim tim mestima u tom slučaju neće biti samo feministkinje

ane klajn1

                „Ja sam odlična advokatkinja.“

17. marta, 1989. godine, u okviru prve crveno- zelene koalicije vlasti u državi Berlin, Ane Klajn, feministkinja i javna lezbejka političarka izabrana je za senatorku u Ministarstvu za mlade, žene i porodicu i to kao autonomna političarka sa Alternativne liste Berlina i uz podršku Zelene partije u pozadini. U novom sazivu, ona je bila jedna od osam novoizabranih političarki na vodećem mestu, dok je političara bilo šest, što je predstavljalo veliku novost u nemačkoj politici u to doba. U Senatu, Ane Klajn razvija sa svojim koleginicama senatorkama dobru komunikaciju, podržavajuće kolegijalne i prijateljske odnose u kome se posebno isticalo to što su se redovno okupljale na „Veštičjem doručku“ („Hexenfrühstück“). U kratkom vremenu je nesumnjivo – njen mandat je trajao nepune dve godine –  postigla mnogo. Na ovoj  funkciji, uvela je niz značajnih reformi za jačanje prava žena i istopolnih zajednica. Ustanovila  je specijalno odeljenje koje se bavilo temom života istopolnih parova/zajednica,  što je bila potpuna novina za tadašnje vreme. Obezbedila je takodje, da danas čuvena feministička organizacija Wildwasser ( http://www.wildwasser.de/)  dobije finansijsku podršku za svoj rad u oblasti pružanja podrške devojčicama koje su preživele seksualno zlostavljanje.  Promovisala je otvaranje kriznih centara za žene i devojčice, kao i za žrtve trgovine ljudima. Senatorka Ane Klajn je obezbedila da žene koje traže sigurno utočište u ženskim kriznim centrima više ne moraju da plaćaju svoj boravak. Osim toga, podržala je ukidanje svih oblika pravne i socijalne diskriminacije žena u prostituciji. Zahvaljujući upravo naporima i radom Ane Klajn, Berlin je dobio svoj prvi antidiskriminacioni zakon. Tada nije bilo mnogo onih koje bi bile njene naslednice, a očekivanja od nje su bila veoma velika.

ane klajn2

       „Što sam više u blizini moćnih, više osećam svoju nemoć.“

Ane Klajn, koju su nekada zvali i „Aktenfresserin“, jer je prosto „jela“ akte, različita dokumenta, spise i zakone se nije zaustavila, iako je zakon za koji se dugo zalagala bio usvojen.  U svojoj kući je ustanovila poseban prostor koji je bio namenjen političkom aktivizmu za istopolne egzistencije – prvo ove vrste u Nemačkoj. Iako je otpor u odnosu na zakon protiv diskriminacije bio izrazit, takodje i u sopstvenim redovima, ona se i dalje podjednako posvećeno zalagala u borbi protiv diskriminacije.

Njen politički rad na tom planu nije prošao bez buke. Ane su dočekale brojne kritike iz opozicione CDU (Hrišćansko-demokratska unija Nemačke) i iz muške klike moći, no i sa ženske scene.  Optužbe su se odnosile na to da nije dovoljno brzo obezbedila bolju opremu za vrtiće, kao i državni zakon o rodnoj ravnopravnosti. I pored sve disciplinovanosti, racionalnosti i senzibiliteta i uprkos dobrim argumentima, rad u politici je bio izrazito zamoran za Ane koja se, po rečima svojih prijateljica, nije nimalo štedela.

Različiti otpori prema njenoj politici i ciljevima kojima je stremila su na kraju rezultirali time da nije imenovana za autonomnu kandidatkinju za novi mandat senatorke za mlade i žene u državi (okrugu) Berlin.

Od kraja 1990. godine kada se raspala crveno-zelena koalicija, Ane Klajn nije više bila u politici. Nastavlja da radi kao advokatica i javna notarka u svojoj kancelariji u Wilmersdorfer ulici, zalažući se u okviru svoje profesije za više pravde u društvu. Bila je aktivna u mnogim profesionalnim organizacijama. Bila je članica Upravnog odbora berlinske advokatske komore; od juna 1999. do decembra 2006. godine je bila je predsednica Berlinske advokatske organizacija za osiguranje penzija i davanja i u toj ulozi je osiguravala prava na penziju i izdržavanje starim partnerima i partnerkama u istopolnim zajednicama. Dugi niz godina je bila članica Komisije nemačkog udruženja pravnica, a na leto 2006. godine je izabrana za zamenicu predsednice Advokatskog sindikata Nemačke pri Asocijaciji nemačkih advokata. Do svoje smrti je radila kao advokatkinja u Berlinu.

Autorka je Vodiča za žene koju je objavio Senat – Ministarstvo  za mlade, žene i porodicu, kao i brojnih članaka koji su najviše bili u vezi sa antidiskriminacionim zakonom.

ane klajn3

Provela je dugih 26 godina u zajedničkom životu sa svojom partnericom Barbarom Binek. Obolela je od raka pankreasa i 23. aprila 2011. godine je otišla prerano u 61. godini života „koga je živela onako kako je želela i u kome je uživala“ (Alice Schwarzer).

Ane Klajn, posvećena i strasna advokatkinje i političarke koja je u javnosti govorila da je lezbejka, donela je odluku o imenovanju nagrade i novčanog fonda koju će dobijati aktivistkinje.

Hajnrih Bel fondacija je dodeljuje svake godine na njen rodjendan, aktivistkinji koja služi za primer svojom posvećenošću rodnoj demokratiji.

Priredila Sunčica Vučaj

Februar 2013

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s