PISMO LEGENDARNOJ LEZBEJSKOJ FOTOGRAFKINJI DŽOAN E. BAJREN

Draga Džoan,

Zdravo DžEB, (Joan E. Biren, skraceno JEB), pronašla sam te! Ovih dana sam u Provinstaunu i Mišel Kron (Michelle Crone) je pričala o tebi, takodje Šarlot Banč (Charlotte Bunch) je pričala o Furijama i pominjala da si i ti bila njihova članica, pa sam pomislila: ovo je pravi trenutak da ti pišem prvi put u životu. Želim ti priču koju nameravam da ti ispričam.

Zovem se Lepa Mladjenović, ja sam kao i ti feministkinja, lezbejka i živim u Beogradu. Volim fotografije. Dok sam bila studentkinja neko vreme sam se bavila razvijanjem crno-belih fotografija. Vozila bih bicikl i fotografisala dvorišta, žene na pijacama u zemlji koja se nekada zvala Jugoslavija. Razvijala sam te fotografije, pa sam čak i par njih stavila u svoj diplomiski rad Alternative psihijatriji. Uživala sam u gledanju i sakupljanju fotografija, a moja omiljena autorka u to vreme je bila Dajana Arbus. To je bilo krajem sedamdesetih, i ubrzo potom postala sam feministkinja a zatim i lezbejka. Prilikom jednog od mojih autostoperskih putovanja po Evropi, pronašla sam u čuvenoj feminističkoj knjižari Sisterwrite u Londonu obe tvoje knjige: Eye to Eye: Portraits of Lesbians (1979) i Making a Way: Lesbians Out Front (1987). Tako da je to moralo biti krajem osamdesetih. Ostala sam bez daha. Ne mogu da ti opišem koliko sam bila dirnuta tvojim fotkama. Ove dve knjige su za mene zlatne lezbejske knjige i imaju posebno mesto u mom životu.

Tada sam već čitala Edrijen Rič, Džoan Nestl, Šarlot Banč, Odri Lord i lica svih njih sam pronašla u tvojim knjigama.  To je bila lezbejska gozba! U to vreme nije bilo interneta, tako da je svaka fotografija predstavljala poseban svet preda mnom. U tvojoj drugoj knjizi, pored svake slike žena napisana su njihova imena i profesije. U početku mi je to bilo  neverovatno. Posmatrala sam fotografije sa posebnim poštovanjem, kakvo nikada pre nisam osetila.  Za koga je trebalo da imam poštovanje u starom setu društva?  Retko koga, osim za lezbejke iz tvojih knjiga, svaku od njih.  Tada u mom gradu nisam poznavala ni jednu sa imenom i  prezimenom. Tvoje fotografije su doticale najdublje mesto moje beznadežnosti. Kad god bih bila neraspoložena i mislila, Ah nemoguće je biti lezbejka, tvoje fotografije bi rekle, Kuc, kuc, halo sestro Lepa, vidiš, pogledaj fotke, već smo uspele! – Danas ti kažem, Hvala ti sestro DžEB.

A kažem ti još nešto:

firewatcherFotografija žene sa golim grudima na muzičkom festivalu u Mičigenu!  Nikada neću zaboraviti trenutak kada sam prvi put videla ovu fotografiju. Prvo sam pomislila da ne bi trebalo čak ni da je pogledam, da treba brzo da je preskočim. Naravno, to je bio stari otisak nelagode, a zatim sam rekla „Sačekaj minut,“ disala sam uzbudjeno, pomislila sam da sam ušla u lezbejski imaginarini svet Ratnica od Monik Vitik – Les Guérillères. Da li je moguće? Iznova i iznova sam je gledala. Nova sloboda je sa nežnošću počela da se razliva pred mojim očima. Ona je moja sestra autsajderka, ista kao ja!  Mislim da je ovo istorijska fotografija i da bi tebi i njoj trebalo da dodelimo SVETSKU LEZBEJSKU NAGRADU! Do suza sam dirnuta samo gledanjem njenog lica i tela koje predstavlja nove slobode, do pre nekog vremena nezamislive ženama.

priscila&reginaPostoji mnoštvo tvojih fantastičnih fotografija, ali ja ću izabrati još jednu. Fotografiju na kojoj su  dve žene Priscila i Regina koje leže na travi u Bruklinu, 1979. Obožavam ih. Nežni Svet Žena! Ne mogu ti prepričati koliko puta sam je fotokopirala i delila drugaricama lezbejkama kada je prva kopir mašina stigla u Autonomni ženski centar protiv seksualnog nasilja gde sam radila tokom rata. Uveče bih nakon konsultacija častila sebe kopiranjem lezbejskih fotografija.

Vratimo se sada na kraj osamdesetih. U to vreme sam tek nekoliko godina bila lezbejka i nisam znala više od nekoliko lezbejki u Beogradu. Ista stara priča, prvo mislimo da smo jedine. Zatim se 1990 okončala moja velika ljubavna veza sa ženom iz Italije, a 1991 je počeo rat. Dobra stvar je bila da sam imala svoj stan zahvaljujući podršci roditelja.  Okupljale smo se tih godina u mom stanu i nazivale se Slobodna Lezbejska Republika!  Tada sam već imala knjige feministkinja lezbejki iz SAD-a, nekoliko stripova Dykes to watch out for i tvoje dve knjige fotografija. Kroz vaše knjige,  sa svima vama u meni sam tokom rata održavala svoje lezbejsko biće u životu. Mnogo puta sam pročitala svaku rečenicu iz tvojih knjiga. Lezbejke su često dolazile kod mene. I kad god bi neka lezbejka ostala da prespava, na kraju bismo sedele na krevetu razgledajući knjige fotografija od DžEB! Isto sam radila sa svojim ljubavnicama. Gledale bi prvo jednu knjigu, zatim drugu. Uživala sam u zajedničkom uzbudjenju otkrivanja sloboda koje još uvek nisu dosegnute u Istočnoj Evropi.

Sledeća priča: Jedne od tih antiratnih godina, možda 1994…. nekako smo u mom stanu organizovale Lezbejski Samit! Došle su dve lezbejke iz SAD, Džuli Mertus i još jedna, zatim Haja Šalom iz Jerusalima, Maša Gesen iz Moskve, Judit Hatfaludi iz Budimpešte i nas tri iz Beograda. Na tom sastanku, Maša je insistirala da se otarasimo naziva Slobodna Lezbejska Republika, jer joj nije bio dovoljno radikalan. Kome je sada potrebna republika?! Tako smo postale Medjunarodna Lezbejska Zavera. Sedele smo u mojoj kujni i dogovarale se koja će biti za šta zadužena u toj Lezbejskoj Zaveri ! Ja sam želela da budem zadužena za Maslinovo ulje – za spoljašnje i unutrašnje žudnje tela. Mnogo toga se dešavalo te noći, a Maša nam je na tenane pričala kako su se njene prijateljice lezbejke u Rusiji, okupljale, spremale hranu, zajedno jele i posle večere recitovale pesme Marine Cvetajeve!

Marina Cvetajeva je jedna sjajna pesnikinja koja je osećala ljubav prema ženama i pisala o tome koristeći simbole, metafore i lirske opise. Lezbejke u Rusiji i dandanas traže te metafore, obožavaju je i u starom komunističkom stilu znaju njene pesme napamet. Maša nam je pričala priče o njenim prijateljicama lezbejkama u Moskvi. A kada je došao red na mene, donela sam  dve knjige fotografija od DžEB da ih zajedno gledamo. Svaka od nas je trebalo da kaže koja lezbejka iz knjiga joj se svidja. Zamisli koliko je lezbejske radosti bilo na tom Samitu!!

Sledeća priča govori o dogadjaju sa Medjunarodne konferencije Žena u Crnom protiv rata, u Jerusalimu 2005. Sedela sam u kafeteriji i doručkovala, i u jednom trenutku sam se okrenula i ugledala u blizini ženu poznatog lica. Odakle znam ovu fascinantnu veliku ženu? Prišla sam joj  i rekla Odakle te znam? Kazala mi je svoje ime, a ja sam pomislila, Odakle znam njeno ime i njeno lice ako je nikada ranije nisam srela?! Trebalo mi je malo vremena a onda sam rekla: Mora biti da je tvoja slika u knjizi fotografija od DžEB! To je bila Elana Dajkvomon (Dykewomon)! Ja obožavam Elanu, ovog proleća je bila gošća naše lezbejske zajednice u Beogradu. Ona ti može ispričati tu priču svojim rečima.

pride picnicPoslednji put sam razgledala tvoje dve knjige prošle godine u oktobru sa dve mlade lezbejke, Ejsi Garić i Majom Halilović, koje su iz Bosne i Hercegovine došle da bi bile sa nama na Prajdu u Beogradu 2011. Ali, mesecima ranije hiljade neofašista je pretilo da će nas ’zbrisati sa lica zemlje, samleti u mašinama za mlevenje mesa i tako dalje…’.  Nakon ovih pretnji, Savet za nacionalnu bezbednost Srbije je, umesto da stane na našu stranu, dan pre, proglasilo da je Parada ponosa zabranjena! U roku od nekoliko sati, preko sms poruka smo organizovale Piknik Ponosa u sred Beograda. To je bila ideja Sunčice Vučaj, ona je napravila mekane mafineJ i evo jedne njene slike sa Piknika (S leva: Ejsi, Maja, kuca Jelka, Lepa, Tanja). Tih dana, Maja i Ejsi su spavale kod mene, pa smo posle ponoći sve tri legle na moj dupli krevet za Vreme za uživanje! One su uzele cigarete i pivo, a ja le chocolat noir i onda smo razgovarale i smejale se, gledajući  tvoje magične knjige, prvo jednu, pa drugu,  sve do ranog jutra.

Hvala predivna DžEB što inspirišeš žudnju za slobodom u našoj lezbejskoj zajednici u Beogradu, i u svetu.  Slavimo te u našim uzbudjenjima.

ispred labrisaLepa&

Moje prijateljice lezbejke, 2011 u Beogradu, koje sam slikala ispred zgrade u kojoj je bila kancelarija lezbejske organizacije Labris. S leva na desno: Desa, Mirjana, Nina, Divna, Tijana, Jodie.

lepa

P.S. Na ovoj fotografiji me je slikala prijateljica lezbejka, u Novom Sadu 2011.

Iz Provinstauna (Provincetown, Ma)  mašem ti,

lepa mladjenović

Septembar 2012.

prevod Jodie Roy

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s